Универзитетски клинички центар Србије

Општи подаци организационе јединице

• Адреса: Др Косте Тодоровића бр. 8, 11000, Београд, Србија
• Телефон: +381 11 3065-176
• Фаx: +381 11 3615-786
  
• Е-маил:  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Организационо-кадровска структура

Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије (КВЕХ КЦС) је здравствена установа терцијарног ранга и национална референтна установа за дијагностику и хируршко лечење обољења, повреда и урођених мана крвних судова. Уз то, годинама уназад, једина је установа у Републици Србији која хитне случајеве из области васкуларне хирургије збрињава без прекида – 24 сата, сваког дана у години. Као таква, Клиника поседује обимно искуство, у светским размерама, у третману најширег спектра васкуларних лезија, укључујући ту најсложеније, примарне и реоперативне елективне, као и најдраматичније ургентне случајаве.

Раније у саставу Института за кардиоваскуларне болести, Клиника функционише као самостална организациона јединица у оквиру КЦС од новембра 2009. године. Фунционалну целину КВЕХ КЦС сачињавају:

• Амбуланто-поликлиничко одељење са Кабинетом за ултразвучну дијагностику,
• Одсек за кардиоваскуларну дијагностику и ендоваскуларне интервенције (Ангиосала),
• Прво клиничко одељење,
• Друго клиничко одељење,
• Одељење полуинтензивне неге,
• Одељење интензивне неге,
• Одељење операционог блока,
• Одељење анестезиологије са реаниматологијом,
• Одсек за трансфузиону медицину,
• Биохемијско-хематолошка лабораторија,
• Служба физикалне периоперативне рехабилитације,
• Служба патолошке дијагностике,
• Апотека,
• Служба за административно-техничке послове.

Менаџмент клинике

Руководилац Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију УКЦС:

• Професор др Душан Костић

Помоћници Руководиоца Клинике

• Доцент др Марко Драгаш
• Професор др Лазар Давидовић

Главна сестра клинике:

• В.М.С. Слађана Николић, тел. +381 11 366 3245

Технички секретар и координатор клинике:

• Љиљана Милинковић, тел. +381 11 366 3091

Начелник Амбулантно-поликлиничког одељења са кабинетом за ултразвучну дијагностику:

•  Доцент др Никола Илић, тел. +381 11 366 3090

Главна сестра Амбулантно-поликлиничког одељења са кабинетом за ултразвучну дијагностику:

• В.М.С. Снежана Костић, тел. +381 11 366 3090

Начелник Одсека за кардиоваскуларну дијагностику и ендоваскуларне интервенције (Ангиосала):

• Асистент др Владимир Цветић, тел. +381 11 366 3683

Главна сестра Одсека за кардиоваскуларну дијагностику и ендоваскуларне интервенције (Ангиосала):

• В. струковни радиолог Мирјана Човић, тел. +381 11 366 3680

Начелник Првог клиничког одељења: 

• Доцент др Марко Драгаш

Главна сестра Првог клиничког одељења:

• В.М.С. Марија Михајловић, тел. + 381 11 366 3321

Начелник Другог клиничког одељења:

• Проф. др Мирослав Марковић, +381 11 366 3126

Главна сестра Другог клиничког одељења:

• В.М.С. Драгана Митрески, тел. + 381 11 366 3321

Начелник одељења полуинтензивне неге:

• Виши научни сарадник Др Илијас Чинара, тел. +381 11 366 3096

Главна сестра одељења полуинтензивне неге:

• В.М.С. Зорица Јањевић, тел. +381 11 366 3946

Начелник одељења интензивне неге: 

• Проф. Др Слободан Цветковић, тел. +381 11 366 3096

Главна сестра одељења интензивне неге:

• В.М.С. Мирјана Бановић, тел. +381 11 366 3007

Начелник одељења операционог блока:

• Доцент др Игор Кончар, тел. +381 11 366 3245

Главна сестра одељења операционог блока:

• В. М.С. Светлана Пребирачевић, тел +381 11 366 3252

Начелник одељења анестезиологије са реаниматологијом:

• Др Биљана Кукић

Главна сестра одељења анестезиологије са реаниматологијом:

• В.М.С. Јелена Краћун, тел. +381 11 366 32 50

Начелник одсека за трансфузиону медицину:

• Др Небојша Савић, тел. +381 11 366 3698

Главна сестра одсека за трансфузиону медицину:

• Tрансф. техн. Марија Чичаревић, тел. +381 11 366 3698

АМБУЛАНТА – прегледи

Професор др Лазар Давидовић – сваки дан – прегледе заказати на – 381 11 3065176 и 381 11 3663091

ПОНЕДЕЉАК                                                 

Професор др Слободан Цветковић
Професор др Мирослав Марковић
Асс. др Иван Томић

УТОРАК                                                                                            

Прим. др Илијас Чинара
Доцент др Игор Кончар
Асс. др П. Мутавџић

СРЕДА

Проф. др Душан Костић
Доцент др Марко Драгаш
Асс. др Милош Сладојевић
Др Аница Илић

ЧЕТВРТАК

Професор др Лазар Давидовић
Др Илија Кузмановић
Доц. др Никола Илић
Др Александар Митровић

ПЕТАК

Др Ненад Јаковљевић
Доц. др Андреја Димић
Др Михаило Мићић

Заказивање прегледа

Први преглед у Амбуланти васкуламе хирургије Поликлинике КЦС заказује изабрани лекар матичног ДЗ преко ИЗИС система. Слободне термине за наредни месец дајемо 6. у текућем месецу. Изабрани лекар има могућност упућивања пацијента приоритетним упутом (ако дијагноза то подржава). Важност таквог упута је 24 сата.

Контролне прегледе у оквиру шест месеци (док је упут важећи) заказује Васкуларни хирург који је обавио претходни преглед.

Сва обавештења везана за Васкуларну амбуланту здравствени корисници могу добити на бр. тел. 011 366 3095

Хитна служба

Сви пацијенти са акутним васкуларним проблемом који се код нас лече, или нису раније лечени у неком од васкуларних центара истог ранга (терцијарни ниво) имају право и требало би да се обрате на ванредан или хитан преглед у нашу установу, по могућности уз одговарајући упут од стране надлежног лекара.

Радним даном - пре подне
Пожељно је да то, радним даном пре подне, буде Васкуларна амбуланта смештена у Поликлиници Клиничког центра Србије, где се ванболнички прегледи иначе обављају, а због могућности да се приликом прегледа изведе и допунска ултразвучна дијагностика.

Поподне и нерадним данима за хитне прегледе
У поподневним, вечерњим и ноћним сатима, као и нерадним данима за хитне прегледе отворен је 24 сата Ургентни центар, где се по потреби, у Општој хируршкој амбуланти (амбуланта бр. 2), прегледају и васкуларни пацијенти.

Пацијенти који су раније оперисани у нашој Клиници
То не важи за пацијенте раније оперисане у нашој Клиници, за које су наша врата увек отворена. У случајевима неодложно хитних, критичних стања (нпр. крварење, акутна исхемија, повреда крвног суда) не треба губити време на формалности као што је прибављање упута, који се увек може добавити накнадно, уз одговарајућу потврду уколико се пацијент хитно хоспитализује и оперише.

Конзилијум Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС

Сваког радног дана, са почетком у 13:30х у библиотеци Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију, одржава се стручни састанак-конзилијум на којем се детаљно разматрају појединости о сваком пацијенту хоспитализованом на клиници, те се на основу констатованих дијагноза доноси одлука о модалитету лечења и одређује оперативни програм за сваки наредни дан. Термин одржавања конзилијума је посебно битан за докторе са других клиника КЦС који су по потреби делегирани да на Конзилијуму наше клинике прикажу пацијенте са евентуалним васкуларним коморбидитетом.

Континуирана медицинска едукација

Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС током године одржава више курсева континуиране медицинске едукације за домаће слушаоце који за тему имају различите аспекте патологије, дијагностике и лечења обољења крвних судова.

Такође, у последње две године, на нашој Клиници, одржана су два тренинг курса заснована на “хандс он” моделу посвећена еверзионој каротидној ендартеректомији у условима регионалне анестезије – цервикални блок. Оба курса подржана су од стране Европског удружења васкуларних хируга – ЕСВС, а учесници су били хирурзи и анестезиолози из више земаља Европе и света (Нови Зеланд, Велика Британија, Италија, Естонија, Кипар, Румунија, Грузија…).

Кратак историјат

Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије (КВЕХ-КЦС) наставља богату традицију Друге хируршке клинике, установе у којој су са незнатним закашњењем у односу на водеће светске центре извођене прве операције срца и крвних судова на простору бивше Југославије и која стога с правом важи за колевку српске кардоваскуларне хирургије. Истовремено, Клиника је стекла реноме врсне хирушке школе и „фабрике“ медицинских кадрова свих профила.

Зграда у којој се Клиника данас налази сазидана је пре више од 100 година, на прелазу XИX у XX век, у време владе Краља Александра Обреновића, са наменом да служи као гинеколошка болница и породилиште. Прочеље зграде и данас краси балкон са којег је народу требало да се обрати Краљица са несуђеним престолонаследником (Слика 1. Венчана фотографија Краља Милана и Краљице Драге Обреновић из 1900. године).

По завршетку Другог светског рата, новембра 1946. формирана је Четврта хируршка клиника за ратну хирургију, смештена у павиљонима који су се налазили на месту садашње Поликлинике КЦС. За управника је постављен главни хирург Главне војне болнице у Београду, пуковник др Војислав К. Стојановић (1906–1991). Декретом Савета Медицинског факултета од 17. фебруара 1947. Клиника за ратну хирургију је проглашена наставном базом Медицинског факултета, са доцентом дрВ. Стојановићемна челу.

Реорганизацијом хируршких клиника и наставе хирургије од 12. априла 1951. Клиника је добила нови назив, под којим је у следећим деценијама стекла славу: Друга хируршка клиника. Године 1966. клиника је из „павиљона“ пресељена у адаптирану зграду старог породилишта (Слика 2. Испред „нове“ зграде, крајем 1960-их: професор др В. Стојановић [у], са сарадницима), где је остала до данашњих дана (Слика 3. Данашњи изглед зграде у којој је смештена КВЕХ-КЦС).

Шездесетгодишњица Друге хируршке клинике и стогодишњица рођења Војислава Стојановића свечано су обележени крајем 2006. године. За ту прилику снимљен је документарни филм о Клиници и публикована монографија Хроника Друге хируршке клинике, аутора професора др Владислава Арсова и сарадника.

Све до 1985. године у Другој хируршкој клиници радјена је целокупна хирургија. У том периоду Клиником су руководили проф. др Војислав Стојановиц (1946–1977) и проф. др Борислав Вујадиновиц (1977–1985) који су се, уз проф. др Драгоша Недељковића, највише бавили васкуларном хирургијом. После њих је васкуларну хирургију водио проф. др Стојан Анојчић. Године 1985. Друга хирушка клиника улази у састав Клиничког центра Србије и заједно са Првом хируршком клиником конституише Институт за хирургију. У оквиру Института за хирургију формирана је, између осталог, Клиника за кардиоваскуларну хирургију, са два одељења за васкуларну хирургију, на челу са проф. др Слободаном Лотином. Године 1988. оснива се Институт за кардиоваскуларне болести и, у оквиру њега, Центар за васкуларну хирургију. У периоду 1988–2001. Центром је руководио проф. др Слободан Лотина. Актуелна Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију постоји као самостална организациона јединица у оквиру Клиничког центра Србије од новембра 2009. године. Од 2001. године, директор Центра, односно Клинике за васкуларну хирургију је проф. др Лазар Давидовић (Слика 4.) Део данашњег колектива КВЕХ-КЦС.

Да би се стекла јаснија представа о значају Друге хируршке клинике за развој домаће васкуларне хирургије, набројаћемо неке од операција које су у нашој средини по први пут изведене управо у тој установи: 1947. ресекција анеуризме периферне артерије; 1948. репарација посттрауматске артериовенске фистуле; 1950. трансфеморална тромбоемболектомија; 1950. лигатура доње шупље вене; 1951. дорзална симпатектомија (Тх2-Тх3); 1955. портокавална анастомоза; 1955. дезопструкција периферне артерије; 1956. интерпозиција венског графта; 1957. емболектомија абдоминалне аорте; 1958. периферни артеријски бајпас; 1961. ресекција руптуририране анеуризме абдоминалне аорте са аорто-ентеричном фистулом; 1961. спленоренални шант; 1961. реконструкција абдоминалне аорте имплантацијом дакронског графта; 1966. ресекција анеуризме торакалне аорте.

Широк спектар конвенционалних („отворених“) васкуларних хирушких процедура које данас се у Клиници рутински изводе обухвата: реконструкције екстракранијалног каротидног сегмента (ендартеректомија, еверзиона и класична, реконструкције графтом, и др.); анатомске и екстраанатомске процедуре на проксималном делу грана лука аорте; оперативно лецење васкуларног синдрома горње апертуре торакса; ресекције анеуризми аорте, укључујући ту анеуризме десцендентне торакалне, торако-абдоминалне аорте, аортоилијачне анеуризме, као и руптуриране анеуризме; репарације илијачних и периферних артеријских анеуризми; аортобифеморалне реконструкције због оклузивне болести; варијанте екстраанатомске реваскуларизације доњих екстремитета (аксило(би)феморални, феморофеморални, трансоптураторни, латерални бајпас, и др.); све врсте феморо-дисталних артеријских реконструкција; оперативно збрињавање повреда свих крвних судова; емболектомије и тромбектомије свих артеријских сегмената; оперативно лецење тумора који ангажују крвне судове (тумор каротидног тела, ретроперитонеалне неоплазме), и др. Посебно обимно искуство, по коме је препознатљива у међународним оквирима, Клиника има у области аортних реконструкција, укључујући ту и најсложеније васкуларне операције, на торакоабдоминалној аорти. Уз то, у складу са светским трендом, током последње деценије бележи се стално растућа заступљеност минимално-инвазивног, ендолуминалног третмана васкуларних лезија

Посебно вредно осврта и репрезентативно за делокруг и обим рада Клинике је полувековно искуство у лечењу анеуризматске болести аорте. Прву операцију анеуризме абдоминалне аорте урадио је проф. др Војислав Стојановић, 1961. године, свега 10 година после легендарне реконструкције Дубоста у Паризу. Наредне године, сличну операцију извео је и проф. др Борислав Вујадиновић. Штавише, радило се о компликованим случајевима, болесницима са руптурираном анеуризмом и примарном аортоентеричном фистулом; за другог пацијента поуздано се зна да је реконструкција изведена имплантацијом дацронског графта, који је свега неколико година раније уведен у клиничку праксу у САД од стране ДеБакеyја (Слика 5. Слева надесно: проф. др. В. Стојановић, проф. др М. Е. ДеБакеy и проф. др Б. Вујадиновић 1967. год., приликом једне од посета славног ДеБакеyа Другој хируршкој клиници). (Слика 6. Проф С. Лотина) Од ових пионирских подухвата до данас прошло је пуних 50 година, током којих је операција анеуризме аорте, како неруптуриране тако и руптуриране, постала део рутинске оперативне свакодневице у нашој Клиници. Из године у годину број болесника оперисаних због анеуризматске болести аорте је у упадљивом порасту. Закључно са децембром 2012. године у Клиници је због анеуризме аорте оперисано око 5000 болесника. Са преко 1000 пацијената оперисаних због руптуре анеуризме абдоминалне аорте (период 1990–2012), Клиника тренутно има највеће искустава у свету у хитном збрињавању те леталне васкуларне “катастрофе” која непосредно угрожава живот и налаже првостепену хитност у решавању. Истовремено у истом период урадјено је преко 5000 операција на каротидним артеријама. Од 2001 године Клиника се једина у регион рутински бави најтежом васкуларном процедуром, хирургијом торакоабдоминалне аорте са око 170 до сада иведених процедура. Од 2007-ме године рутински се бавимо ендоваскуларними процедурама, и до сада смо извели близу 200 захвата на грудној и трбушној аорти. У овом моменту не постоји ни једна васкуларна процедура коју у нашој земљи изводи нека установа а ми не. Истовремено, има процецура које једино ми изводимо а други не, а још више је оних које ми изводимо рутински а други спорадично. То се пре свег односи на три днашња главна васкуларна проблема: цереброваскуларна болест, анерузматска болест и повреде крвних судова.

Друга хируршка клиника а потом и установе које су настале од ње укључујући и Клинику за васкуларну и ендоваскуларну хирургију, су одувек биле препознатљиве по међународној сарадњи. Професор Стојановић је био један од оснивача Европског Удружења за Кардиоваскуларну Хирургију педестих година прошлог века. У његовом руковођењу учествовао је наредних 25 година. Од фебруара месеца 2008. године професор Давидовић је члан извршног комитета овог удружења. Захваљујући свему томе Клиника односно институције које су је наследиле, су имале прилику да организују и неке веома значајне међународне стручне састанке. То су 25ти Конгрес Европског Удружења за кардиоваскуларну хирургију, који је одржан 1976-те и Интернационални Конгрес „Редо” Васцулар Сургерy, који је одржан 1989-те године. Током 2007 и 2009 гдине Клиника је организовала два Конгреса удружења флеболога са медјународним учешћем. Последњих десет година Клинику за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС посетила је читава плејада еминентних светских васкуларних хирурга. То су: Киеффер (Француска), Дзиницх (Мађарска), Невелстеен (Белгија), Рицх (САД); Молл (Холандија), Дериу (Италија), Паломбо (Италија), Еклофф (Шведска), Парцх (Аустрија), Гуеx (Француска), Ницолаидес (В. Бритнаија), Глоwицзки (УСА), Јацобс (Холандија). Захваљујући томе створене су могућности за школовање наших младих лекара у иностранству.

Пројекти и студије које се реализују на клиници

• Научно истраживачки пројекат "Мултидисциплинарна истраживања релевантна за етиопатогенезу, дијагностику и савремени третман болести торакоабдоминалне аорте и њених грана", финансиран од стране Министарства за просвету и науку Владе Репубике Србије
• Студија о тромболитичком лечењу тромбозе нативне артерије или тромбозираног бy пасс графта код доњих екстремитета, хуманим Плазмином
• Међународни регистар за пенетрантне аортне улкусе (Интернатион Регистрy фор Пенетратинг Аортиц Улцерс) у сарадњи са Универзитетом у Ђенови.
• Студија о хируршком лечењу асимптоматске каротидне стенозе (АЦСТ – Асyмптоматиц Царотид Сургерy Триал 2 коју организује Универзитет у Оксфорду
• Испитивање утицаја негативног притиска на зарастање рана – рандомизирана компаративна студија

Детаљније информације у вези са радом Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС, сви заинтересовани могу пронаћи на линку: www.vhkcs.org