Универзитетски клинички центар Србије

Управа

Руководилац: Проф. др Александар Стефановић
Заменик руководиоца: Проф. др Саша Кадија
Помоћници руководиоца:

• Проф. др Ивана Ликић Лађевић – за гинекологију

Помоћник руководиоца Клинике за неонатологију: Прим. др Татјана Николић
Главна сестра Клинике: Всс Весна Латиновић
Главна сестра за неонатологију: Вмс Катарина Ђусић

Телефон Управа (7-15ч): 3615592
Мејл клинике: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  и  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Адреса: Косте Тодоровића 26, 11000 Београд

 

Радно време Клинике: 7:30 -14ч за елективне пацијенте, од 00-24ч за хитне пацијенте
Телефон информације за пацијенте (7-14ч): 3617799
Телефон дежурне амбуланте (00-24ч): 3663557
Мејл контакт са пацијентима: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Организациона структура

I. Поликлиника

Одељење поликлиника – перинатологија
Одсек за перинаталну, репродуктивну ендокринологију и генетику
Кабинет за ултразвук у перинатологији
Кабинет за дијабетес у перинатологији
Кабинет за дијагностику болести фетуса
Кабинет за терапију фетуса
Кабинет за конгенитална оштећења фетуса
Одељење поликлиника - гинекологија
Одсек за гинеколошку онкологију
Одсек урогинекологије и уродинамике
Одсек за пелвичну и перитонеалну хирургију
Кабинет минимално инвазивне хирургије
Кабинет ургентне гинекологије
Кабинет за ултразвук у гинекологији
Кабинет за трофобластне болести
Кабинет за адолесцентну гинекологију
Кабинет за инфертилитет

II. Стационар

Одељење дневна болница и планирање породице
Одељење високоризичне трудноће
Одељење контрола ферилитета
Одељење патологија трудноће
Одељење опште гинекологије
Одељење минимално инвазивне хирургије
Одељење очувања фертилитета, онкофертилитета, медицински потпомогнуте оплодње и хумане репродукције са дневном болницом
Банка репродуктивних ћелија
Одељење гинеколошка ендокринологија
Одељење I хируршко (преоперативно)
Одељење II хируршко (постоперативно)
Одељење операциони блок
Одељење интензивна нега I
Одељење интензивна нега II
Одељење породилиште
Одељење царски резови
Одељење пуерперијум I
Одељење пуерперијум II
Одељење за децу рођену царским резом
Одељење здраве новорођене деце
Одељење за болесну новорођенчад
Одељење превремено рођене деце
Одељење интензивна неонатална нега
Одељење интерне медицине са цитогенетиком и гинеколошко-радиолошко, имунолошким анализама

Начелници одељења и главне сестре (са контакт телефонима):

Одељење Поликлиника – перинатологија:

• Начелник одељења: Проф. др Светлана Врзић-Петронијевић
• Главна сестра: Вмс Славица Савић
• Контакт телефон: 366-3951

Одељење Поликлиника – гинекологија:

• Шеф одсека: Прим. др Татјана Мадић
• Главна сестра: Вмс Невенка Јочинац
• Контакт телефон: 366-3557

Стационар:

Одељење дневне болнице и планирања породице

• Начелник одељења: др Милош Радовић
• Главна сестра: Вмс Загорка Ћирић
• Контакт телефон: 366-3563

Одељење минимално инвазивне хирургије

• Шеф одсека: Проф. др Милан Докић
• Главна сестра: Вмс Милица Лазовић
• Контакт телефон: 366-6409

Одељење царских резова

• Начелник одељења: Проф. др Андреја Глишић
• Главна сестра: Вмс Деса Станојев
• Контакт телефон: 366-3575

Одељење патологија трудноће

• Начелник одељења: Проф. др Мирослава Гојнић
• Главна сестра: Вмс Јелена Ковачевић
• Контакт телефон: 366-3573

Одељење високоризичне трудноће

• Начелник одељења: Проф. др Милош Петронијевић
• Главна сестра: Вмс Александра Белић
• Контакт телефон: 366-3600

Одељење опште гинекологије

• Начелник одељења: Проф. др Саша Кадија
• Главна сестра: Вмс Звездана Јањић
• Контакт телефон: 366-3563

Одељење очувања фертилитета, онкофертилитета, медицински потпомогнуте оплодње и хумане репродукције са дневном болницом

• Начелник одељења: Проф. др Катарина Стефановић
• Главна сестра: Вмс Џемила Стојановић
• Контакт телефон: 366-3769

Одељење гинеколошке ендокринологије

• Шеф одсека: Прим. др Александра Гудовић
• Главна сестра: Вмс Загорка Илић
• Контакт телефон: 366-3579

Одељење контроле фертилитета

• Начелник одељења: Проф. др Снежана Плешинац
• Главна сестра: Вмс Ана Шушић
• Контакт телефон: 366-3600 (065 9864358)

Банка репродуктивних ћелија

• Начелник одељења: Проф. др Јелена Стојнић
• Главна сестра: Вмс Адријана Бјелобрк
• Контакт телефон: 366-6650

Одељење I хируршко (преоперативно)

• Начелник одељења: Проф. др Александар Стефановић
• Главна сестра: Вмс Драгана Вјештица Јовановић
• Контакт телефон: 066 8447580

Одељење II хируршко (постоперативно)

• Начелник одељења: Проф. др Ивана Ликић Лађевић
• Главна сестра: Вмс Маријана Цвитковац
• Контакт телефон: 066 8447580

Одељење операциони блок

• Начелник одељења: Доц. др Свето Пантовић
• Главна сестра: Вмт Душан Манојловић
• Контакт телефон: 366-3585

Одељење интензивна нега

• Начелник одељења: Прим. др Снежана Бузаџић
• Главна сестра: Вмс Маја Радевић
• Контакт телефон: 066 8447581

Одељење породилиште

• Начелник одељења: др Јасна Опалић
• Главна сестра: Вмс Драгана Ранковић
• Контакт телефон: 366-3591, 366-3593

Одељење акушерске интензивне неге

• Начелник одељења:
• ВД Главна сестра: Вмс Марина Илијев
• Контакт телефон: 066 8447581

Одељење пуерперијум I

• Начелник одељења: Проф. др Биљана Кастратовић Котлица
• Главна сестра: Вмс Јелена Вујић
• Контакт телефон: 366-3575

Одељење пуерперијум II

• Начелник одељења: Прим. др Небојша Марковић
• Главна сестра: Вмс Слађана Тодоровић
• Контакт телефон: 366-3566

Одељење за децу рођену царским резом

• Начелник одељења: др Биљана Дуњић
• Главна сестра: Вмс Светлана Бродић Јелић
• Контакт телефон: 366-3616

Одељење здраве новорођене деце

• Начелник одељења:
• Контакт телефон: 366-3597

Одељење за болесну новорођенчад

• Начелник одељења: Прим. др Мирјана Јовандарић
• Главна сестра: Вмс Бојана Јовановић
• Контакт телефон: 366-3586

Одељење превремено рођене деце

• Начелник одељења: др Биљана Оташевић
• Главна сестра: Вмс Мирјана Стојановић
• Контакт телефон: 366-3592

Одељење интензивна неонатална нега

• Начелник одељења: Прим. др Татјана Николић
• Главна сестра: Вмс Јасмина Васиљевић
• Контакт телефон: 366-3540

Одељење интерне медицине са цитогенетиком и гинеколошко-радиолошко, имунолошким анализама

• Начелник одељења:
• Главна сестра:
• Контакт телефон: 366-3615
• Интернистички кабинет: 366 3968
• Кабинет за цитогенетику: 366-3609
• Кабинет гинеколошко-радиоимунолошких анализа: 366-3601

Кабинет за ултразвук у гинекологији

• Шеф одсека: Проф. др Србољуб Милићевић
• Главна сестра: Вмс Љубица Стевановић
       • Контакт телефон: 366-3645

Одсек за перинаталну репродуктивну ендокринологију и генетику

• Шеф одсека: Др Душан Вуколић

Специјалистичка амбуланта за дијабетес у перинатологији

• Шеф амбуланте: Др Александар Јовановић

Кабинет за дијагностику болести фетуса

• Шеф кабинета: Проф. др Јелена Стаменковић

Специјалистичка амбуланта за терапију фетуса

• Шеф амбуланте: Доц. др Ивана Бабовић

Кабинет за конгенитална оштећења фетуса

• Шеф кабинета: др Данијела Братић

Одсек за гинеколошку онкологију

• Шеф одсека: Доц. др Зоран Вилендечић

Одсек урогинекологије и уродинамике

• Шеф одсека: Прим. др Александра Гудовић

Одсек за пелвичну и перитоеналну хирургију

• Шеф одсека: Доц. др сци мед Игор Пилић

Специјалистичка амбуланта ургентне гинекологије

• Шеф амбуланте: Кл. асс др Драгиша Шљиванчанин

Кабинет за ултразвук у гинекологији

• Шеф кабинета: Доц. др Александар Дмитровић

Кабинет за трофобластне болести

• Шеф кабинета: Прим. др Радојка Церовић Поповић

Кабинет за ендоскопску хирургију

• Шеф кабинета: Проф. др Милан Докић

Специјалистичка амбуланта за инфертилитет

• Шеф амбуланте: Др Татјана Досев

Кабинет за вантелесну оплодњу

• Шеф кабинета: Проф. др Јелена Мицић

Кабинет за ендометриозу

• Шеф кабинета: Проф. др Јован Била

Административно-техничко одељење

• Начелник: Наташа Перић, дипл. ецц.
• Правник: Драгана Перишић, дипл. прав.

 

Историјат Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије

Оснивање Гинеколошко-акушерске клинике везано је за оснивање Медицинског факултета Универзитета у Београду. Крајем деветнаестог века у Србији су се стекли услови за оснивањем универзитета. Ово питање покренуто је 1876. године када је предложено да основа буде постојећа Велика школа у Београду. У оквиру Универзитета предвиђено је и оснивање Медицинског факултета. Народна скупштина је 1898. године донела одлуку да се Велика школа подигне на степен Универзитета. Иако је ова одлука 1905. године остварена, медицински факултет није био основан. На иницијативу др Милана Јовановића - Батута Српско лекарско друштво упутило је меморандум влади и скупштини, те је у мају 1914. године Народна скупштина одлучила да оснује Медицински факултет Универзитета у Београду. Први светски рат одложио је ову одлуку, па је Медицински факултет званично почео са радом 1920. године.

У то време је почела и преписка да са доцентом Универзитета у Будимпешти, др Милошем Богдановићем, са идејом да пређе у Београд и помогне оснивању Гинеколошко акушерске Клинике. Сматра се да је Гинеколошко акушерска Клиника основана 30. јуна 1921. године, када је краљевим указом за ванредног професора гинекологије и акушерства и управника Клинике постављен др Милош Богдановић, доцент Универзитета у Будимпешти.

Оснивањем Медицинског факултета није било у потпуности решено питање смештаја клиника и института, па се у почетку рад одвијао у просторијама Војне болнице, Опште државне болнице и привременим монтажним објектима. У току развоја од болничког одељења до савремене здравствене, научне и едукационе установе, Клиника је прошла трновит пут. Своје прве просторије Гинеколошко-акушерско одељење добило је у оквиру Опште државне болнице одлуком Министарства народног здравља. Имало је 120 постеља. Зграда је наменски подигнута за ово Одељење и бабичку школу 1901. године. У току окупације у Првом светском рату, аустроугарске власти су зграду узеле за своје потребе, а гинеколошко одељење су сместиле у палилуску основну школу. Током 1919. године и 1920. године зграда је реконструисана при чему су дозидани трећи спрат и део према Ресавској улици. Да би се повећао број постеља Клиника адаптира 1931. године једну зграду у Вишеградској улици број 24. У њу се смешта одељење за септичне случајеве и одељење за болеснице са малигним обољењима. Овим се број постеља повећао на 87 и то 23 за акушерске и 64 за гинеколошке пацијенткиње. Уз велике напоре и залагања проф. др Богдановић са својим сарадницима успео је да створи своју гинеколошко-акушерску школу, написане су прве скрипте за студенте и унапређена је целокупна акушерска служба у Србији. Међутим, недостатак сопствене зграде негативно се одржавао на рад Клинике, па су проф. др Богдановић и његов наследник проф. др Барјактаревић са својим сарадницима уложили доста труда да издејствују подизање посебне зграде за Клинику.

Упорношћу својих директора, њихових сарадника, али и становништва Београда, Клиника дефинитивно добија земљиште за подизање нове зграде као и одговарајућа финансијска средства. Први радови започињу током 1938. године. Клиника је привремено смештена у део просторија Уролошке клинике, где је требало да остане до завршетка своје зграде. Током 1939. године, радови на новој гради, и поред великих напора проф. др Барјактаревића да обезбеди додатна средства посустају. Избијањем Другог светског рата, на крају се и обустављају. Иста је завршена тек после рата. Уласком немачких трупа у Београд, у априлу 1941. године у граду Уролошке клинике усељена је војна болница, а Гинеколошка клиника је смештена у просторије Другог унутрашњег одељења Опште државне болнице. Због скученог простора породилиште је било организовано у интернату Кола српских сестара. После два месеца Клиника је пресељена у део недовршене зграде Дечије клинике, где је располагала са 53 постеље. Приликом англо-америчког бомбардовања априла 1944. године погођено је и Породилиште београдске општине у улици Књегиње Персиде. Због тога је Клиника исељена из града. Организована су два приватна породилишта у Миријеву и Раковици. Како су бомбардовања настављена Клиника се у своје просторије у Дечијој клиници вратила почетком октобра где је остала до 1946. године. Нова зграда клинике се завршава после рата али се додељује Деканату Медицинског факултета. Гинеколошка клиника се поново сели у зграду где је и започела свој рад, а са укидањем Опште државне болнице 1947. године добија на коришћење целу зграду са опремом и особљем. За новог управника Клинике 1948. године постављен је доц. др Синиша Тасовац. После преузимања дужности управника Клинике извршена је реконструкција од бомбардовања оштећене зграде (1948 - 1950), реорганизовао је и осавременио рад Клинике, уводећи методе и доктрине француске акушерске и гинеколошке школе. За то време дошло је до великих промена у раду Клинике. Пре свега јануара 1963. године Клиника је пресељена у нову зграду, у којој се и сада налази. Смештајни услови су се побољшали, што је допринело унапређивању квалитета рада појединих служби: оперативне гинекологије, акушерства, неонатологије, лабораторијске службе, ендокринологије, стерилитета и других служби на Клиници. Клиника је брзо стекла углед у земљи и иностранству, и успела да се приближи медицинским токовима тадашње Европе. Одржавани су и даље унапређивани пријатељски односи и стручна сарадња са Клиником у Стразбуру. Размена клиничких лекара између ГАК у Београду и ГАК у Стразбуру одвијала се до 1986. године. И након тога на Клиници се прате најновији светски трендови. У перинатологији уводе се у рутинску праксу инвазивне дијагностичке процедуре (биопсија хориона и кордоцентезе, поред амниоцентезе). У области хирургије постижу се веома добри резултати, овладавањем нових хируршких процедура: уводи се радикална вулвектомија у рутинску праксу, радикална хирургија код карцинома јајника, трахелектомија. Започиње програм ендоскопске хирургије. Можемо са задовољством да истакнемо да сви озбиљни програми у области хирургије, који су били заступљени у Европи, успешно су спроводени и на Клиници.

Децембра 2012. године за директора Клинике изабран је проф. др Александар Стефановић, за заменика проф. др Саша Кадија, а за помоћника проф. др Иван Тулић. Од тада до данас се на Клиници спроводе све савремене дијагностичке и терапијске процедуре из перинатологије, акушерства, асистиране репродукције и гинеколошке хирургије.

Клиника за гинекологију и акушерство УКЦС има годишње између 4000 и 5000 порођаја, близу 9000 операција, око 700 поступака медицински потпомогнуте оплодње и 120 000 амбулантних прегледа. Клиника је акредитована у 2 наврата од стране Агенције за акредитацију на по максималних 7 година. Клиника је данас референтни центар у Србији за онкофертилитет, гестацијске трофобластне болести, пренаталну дијагностику, феталну ехокардиографију и дијабетес у трудноћи. На Клиници раде Гинеколошки Конзилијум, Конзилијум за феталне аномалије, Конзилијум за царски рез, Конзилијум за гинеколошку онкологију, Урогинеколошки конзилијум, Конзилијум за гестацијске трофобластне болести, Конзилијум за прекид одмакле трудноће и Етички одбор за прекид одмакле трудноће, Конзилијум за ендометриозу, Конзилијум за канцер и хуману репродукцију, саветовалиште за онкофертилитет, генетеско саветовалиште у трудноћи и Комисија за вантелесну оплодњу. На клиници се налази и државна Банка репродуктивних ћелија, ткива и ембриона која обавља послове увоза и обезбеђивање ћелија за све центре за потпомогнуту медицинску оплодњу (државне и приватне) у Србији.