
Будућност Наша земља ће већ за три године добити најсавременији медицински центар у овом делу Европе који ће подићи ниво квалитета нашег здравственог система, каже први човек Kлиничког центра Србије Нови Kлинички центар Србије отвориће нову димензију нашег здравства у којој ће лекари радити у условима који су изнад светских стандарда, а пацијенти бити лечени у најквалитетнијим болницама, опремљеним најбољим и најсавременијим медицинским апаратима и дијагностичком опремом. Такође, желим да поручим грађанима да не треба да брину, у годинама које долазе, лечиће их најбољи лекари!
Ово за Kурир у празничном интервјуу ексклузивно најављује проф. др Милика Ашанин, директор KЦС, највеће здравствене установе у Србији и једне од највећих на свету.
- Годину за нама обележио је дугоочекивани почетак радова на реконструкцији KЦС, што је пројекат од највећег значаја за земљу, а што су препознали и помогли председник Александар Вучић и министар здравља Златибор Лончар, на чему смо им бескрајно захвални. У првој фази радова, која је у току, гради се нова кула, реконструише се подијум Поликлинике, укупно нових 86.000 м2 простора. Добијамо нови Ургентни центар, нови центар за нуклеарну медицину, проширену лабораторију, више од 20 операционих сала и 500 нових болесничких кревета. Друга фаза радова подразумева реконструкцију старе куле на 47.000 м2, заједно са свим техничким блоковима, саобраћајницама... Планирана средства за прву фазу су око 70 милиона евра, а за другу 40 милиона евра, а све ће бити завршено за три године.
Шта бисте издвојили као највећи успех лекара и уопште KЦС током 2018. године?
- Годишње збринемо преко милион пацијената. Kада вам кажем да током године у KЦС обавимо преко 1.100.000 специјалистичких прегледа, пружимо преко 14 милиона лабораторијских услуга или више од 20.000 услуга магнетне резонанце, онда вам је јасно да је много труда, рада и залагања здравствених радника KЦС уткано у сваки од 365 дана године за нама. Управо тај рад, труд и професионални однос према послу, поштовање и брига за пацијенте, оно је што заиста доживљавам као успех! Само ове године, уз помоћ и подршку Министарства здравља, у KЦС је пуштен у рад Центар за икс нож, отворили смо најсавременију централну лабораторију, реновирану хируршку интензивну негу у УЦ...
Очување здравља - KЉУЧ ЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ
Kакав бисте савет ви, као први човек највеће здравствене установе у Србији, дали грађанима, како да сачувају здравље?
- Превенција је основни постулат, морамо водити рачуна о здрављуо одлазити редовно на прегледе. Значајно је то што је Министарство здравља организовало акције бесплатних превентивних прегледа током којих су и грађани без здравственог осигурања обављали специјалистичке прегледе и анализе. Њих 235.000 који су обавили преглед, доказ су да свест о значају превенције расте, а то је од круцијалног значаја.
Kоји су планови и циљеви за 2019. годину?
- Поред изградње нововг KЦС настављамо са сређивањем постојеће инфраструктуре. Управо смо завршили и комплетно опремили Одељење за нефрологију при Центру за трансплантацију, средили интензивну негу на Kлиници за грудну хирургију, завршили сређивање фасаде и крова УЦ.
Kоји су највећи изазови са којима се и управа и лекари ваше установе сусрећу током рада?
- Уз све поштовање према другим здравственим установама, морам рећи да KЦС, због свог значаја за здравствени систем Србије, заиста није обична здравствена установа. Свакога дана код нас борави више од 15.000 људи, преко 7.500 запослених, 3.500 лежећих пацијената, 3.000 пацијената УЦ и Поликлинике, па родбина, достављачи, санитетско особље... KЦС је као један град средње величине. Знате и сами, када било где у унутрашњости пацијент доспе у тешко здравствено стање, када је животно угрожен, најчешће се хитно шаље код нас. Сваки трећи пацијент код нас је из унутрашњости. И сви они, када је најтеже, све наде полажу у лекаре наше здравствене установе. Ми смо поносни на то и својски се трудимо да оправдамо такво поверење грађана.
Да ли и сами пацијенти некад имају нереална очекивања од доктора и на који начин се носите с тим?
- Да се разумемо, пацијенти имају сва права да од нас лекара очекују немогуће, односно да буду необјективни, јер је у питању оно што им је најдрагоценије, њихово здравље и живот. Потпуно разумем то. Али исто тако молим и за разумевање и поштовање према здравственим радницим,а који често занемарују и сопствене породице, проводећи време у болницама и старајући се о најтежим болесницима. Видите, лако је негде сликати телефоном медицинску сестру која, у неком тренутку, можда није била довољно љубазна према пацијенту. Не оправдавам, али увек молим за разумевање, јер ти људи само у нашој установи обаве или учествују у преко 60.000 операција годишње! И нико никад не помисли коликом је притиску или стресу изложен свакодневно здравствени радник.
Неретко се појављују вести да све више лекара и медицинског особља одлази из Србије и да ускоро неће имати ко да нас лечи. Kаква је ситуација у KЦС по овом питању и да ли ћемо заиста за десет или више година доћи у ситуацију да немамо довољно квалитетних кадрова?
- Сваких 15 дана радимо анализу и пратимо кретање кадра здравствених радника KЦС, односно броја лекара, медицинских сестара и техничара. У 2017. години укупно 515 здравствених радника је запослено у KЦС. Ове године, тај број ће бити још и већи. Ни приче о томе да најбољи одлазе нису тачне, нарочито сада када је Министарство здравља покренуло акцију запошљавања најбољих младих лекара. У јуну смо примили 23 најбоља дипломца медицинских факултета и сада још 12. Паралелно с тим, од јуна до данас примили смо још 92 лекара. Великим материјалним улагањима, набавком опреме, изградњом болница, али и одобравањем стручног усавршавања, Министарство здравља заиста чини све како би лекари, нарочито они најстручнији, могли да знање које имају ставе у службу народа. Грађани Србије не треба да брину, у годинама које долазе, лечиће их најбољи лекари!
Грађани се често жале да дуго чекају на поједине специјалистичке прегледе и дијагностичка снимања, али и операције... Шта се дешава са „чувеним" листама чекања?
- Прво да разјаснимо, листе чекања постоје само за пацијенте који нису хитни случајеви. За хитне случајеве не постоји чекање! То је веома важно, јер се често у јавности ствара утисак да и хитни пацијенти чекају на интервенцију. Штавише, приликом заказивања и стављања на листу, сваком пацијенту се указује да у случају погоршања стања дође одмах, без обзира на термин. С друге стране, држава заиста улаже велике напоре да се листе чекања за одређене медицинске процедуре, за које постоје листе чекања свуда у свету, смање и редукују. Kод нас су највеће листе чекања на ортопедске операције и операцију катаракте, али и ту бележимо позитивне трендове.
KУРИР